Могућности професионалног ангажмана

Највећи број колега који заврше Факултет ветеринарске медицине свој професионални живот посвети лечењу кућних љубимаца, у које осим паса и мачака, спадају и различите егзотичне животиње. Ветеринари лече и фармске животиње (говеда, овце, козе, свиње, живина), коње и друге домаће копитаре, рибе и пчеле. Осим тога, по дипломирању, уз одговарајућу последипломску едукацију, ветеринари могу да се брину и о здрављу дивљих животиња и животиња у зоолошким вртовима.

Велики број ветеринара је запослен у сектору производње и хигијене хране, где се остварује заштита здравља људи преко контроле безбедности хране животињског порекла, као што су млеко, месо, јаја и мед.

Ветеринари такође могу да се баве истраживачким радом у високошколским установама, ветеринарским специјалистичким заводима и институтима.
Ветеринари се такође баве лечењем коња и паса у војсци и полицији, раде у прихватилиштима за напуштене животиње и баве се заштитом здравља лабораторијских животиња.

Мала пракса (амбуланте, станице, клинике)

Данашњи стандарди приликом лечења кућних љубимаца у такозваној „малој“ пракси подразумевају да ветеринар буде добар интерниста, а да у исто време буде обучен за неке високоспецијализоване захвате као што су поједине хируршке интрвенције или цитолошка дијагностика појединих врста тумора или дијагностика паразитских обољења.

Фармске животиње (амбуланте, станице, клинике)

Друга велика грана ветеринарске медицине је брига о здрављу фармских животиња на којима почива део економског развоја и привреде државе. У сваком пословању, важан је профит јер он обезбеђује даље унапређење производње. У фармској производњи, профит произилази из здравља животиње, односно највећи профит се остварује уколико се спречи да до болести или проблема уопште дође.

Могућност професионалног ангажмана лежи у здравственој  заштити говеда, оваца и коза, свиња и живине.

Специјалистички послови ветеринара

У ветеринарским институтима и специјалистичким заводима се налазе лабораторије у којима се дијагностикују заразне болести или се праве и развијају вакцине против заразних болести. Захваљујући раду ветеринара у многим земљама су искорењене неке од смртоносних заразних болести као што је нпр. беснило.

Центри за репродукцију и вештачко осемењавање

Репродукција фармских животиња је стратешко питање у сточарству и пољопривреди и мора бити пажљиво планирана јер од тога зависи потенцијал сточног фонда у држави. У Србији постоје три центра за вештачно осемењавање у којима се спроводи прикупљање и депоновање семена од високо вредних грла говеда и свиња.

Високообразовне установе

Запослени на Факултету ветеринарске медицине се баве едукацијом нових ветеринара и организацијом континуиране едукације ветеринара у различитим видовима ветеринарске службе, јер медицина и технологија стално напредују и захтевају стално обнављање и иновирање сопствених знања и вештина.

Безбедност и квалитет хране животињског порекла

Да би храна животињског порекла била квалитетна и хигијенски исправна, морају се поштовати хигијенске мере током прераде меса и млека и њиховог складиштења и дистрибуције. Ветеринари су професионално ангажовани на пословима везаним за испитивање хемијске и микробиолошке исправности млека и производа о млека, меса и производа од меса, али и друге хране животињског порекла као што су јаја и мед.

Ветеринари који желе да раде у области хигијене и технологије хране имају више могућности за запослење: као ветеринар на линији клања, али и у преради меса или млека и друге хране животињског порекла, у лабораторијама за сензорско, пaразитолошко и микробиолошко испитивање хране, ветеринарској инспекцији и др. У западним земљама око 15% ветеринара посвећује свој професионални ангажман "индустрији" хране.

Државни органи – органи управљања/надзора над ветеринарском службом

Велика одговорност лежи на ветеринарима и ветеринарској служби од које зависи здравље животиња и здравље људи. Неопходно је обезбедити компетентан, високо професионалан, ефикасан и непристрасан рад и стално унапређење знања. Да би то било могуће, осим високообразовних установа, о томе се старају Ветеринарска комора, као и држава преко Министарства пољоприврeде и заштите животне средине, односно Управе за ветерину, која је саставни део Министарства. Бројни закони и правилници прецизно утврђују све оно што се мора обезбедити када су здравље и добробит животиња и безбедност хране у питању. На државним границама, на фармама, и у објектима прехрамбене индустрије као што су млекаре и кланице, ветеринарски инспектори контролишу адекватну примену прописа, а тиме чувају здравље животиња и људи.