Навигација

14Д2И56 - Епизоотиологија инфективних болести животиња

Спецификација предмета
НазивЕпизоотиологија инфективних болести животиња
Акроним14Д2И56
АкронимВетеринарска медицина
Модул
Тип студијадокторске академске студије
Наставник (предавач)
  1. др Мирослав Валчић
  2. др Соња Радојичић
  3. др Соња Обреновић
Наставник/сарадник (вежбе)
    Наставник/сарадник (ДОН)
      Број ЕСПБ10.0Статус предметаизборни
      УсловУписан у одговарајући семестар
      Циљ предметаупoзнавање студената са основним елементима епизоотиолошког рада, едукација студената са циљем правилног дефинисања епизоотиолошких студија, праћења кретања и надзора приликом истраживања инфективних болести животиња, оспособљавање студената за рад на анализи епизоотиолошких података и оспособљавање студената за дефинисање епизоотиолошких мера.
      Исходдефинисање основних епизоотиолошких детерминанти (микроорганизам, макроорганизам и спољашњи фактор), праћење појединих параметара од значаја за појављивање, кретање, контролу, сузбијање и искорењивање ензоотија и епизоотија, анализа епизоотиолошких података, просторно и временски дефинисање кретања инфективних болести (ензоотија и епизоотија), дефинисање основних принципа ванредних националних планова, оцена основних карактеристика дијагностичких тестова и анализовање њихових резултата, дефинисање међусобних повезаности појава у епизоотиологији, формирање епизоотиолошких модела и схема здравља као и анализа ризика, методе контроле и заштите од епизоотија и биотероризам и општи принципи заштите од биотероризма.
      Садржај предмета
      Садржај теоријске наставеПојам и методе епизоотиологије, утицај ензоотије и епизоотије на карактеристике и здравствено стање животиња. Епизоотиолошки појмови, основни принципи карактеризације инфективних обољења. Морбидитет, морталитет, степен смртности, преваленција, инциденција. Временске и просторне дистрибуције инфективних болести. Епизоотиолошки фактори и детерминанте. Микроорганизам, . Патогеност и вируленција вируса, бактерија, протозоа, гљивица. Начини деловања микроорганизама на функционисање макроорганизма. Отпорност. Основни пријемчивости и отпорности животиња, опште карактеристике специфичне отпорности на поједине групе микроорганизама и на поједине узрочнике инфективних болести. Улазна врата микроорганизма. Дисеминација. Имуни систем током инфекције. Имунопатогенеза. Спољашњи фактор. Основни принципи епизоотиолошког рада. Епизоотиолошке мере и стратегије контроле епизоотија. Надзор и праћење епизоотиолошких података. тачкаста епизоотија. Процена анализе ризика (квалитативна и квантитативна).
      Садржај практичне наставеСтудент у епизоотиолошкој лабораторији упознаје методе прикупљања и приказивања епизоотиолошких података и на примерима обрађује различите методе азализе података.
      Литература
      1. Валчић М. (1998), Општа епизоотиологија
      2. Радојичић, Валчић и Ђуричић (2011), Инфективне болести животиња – специјални део
      3. Thrusfield, M. (1995) Veterinary epidemiology. Blаckwell,
      4. Dohoo, I. Et al. .(2003) Veterinary epidemiology res. AVC Inc. Charlottetown, Canada, Martin, W. S. i sar. (1987) Veterinary epidemiology, principles and methods, Iowa Sт. Un.
      Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
      ПредавањаВежбеДОНСтудијски и истраживачки радОстали часови
      4
      Методе извођења наставеТеоријска настава, практичан рад, семинарски рад.
      Оцена знања (максимални број поена 100)
      Предиспитне обавезеПоенаЗавршни испитПоена
      Активности у току предавања35Писмени испит10
      Практична настава25Усмени испит30
      Пројекти0
      Колоквијуми
      Семинари